Zeleni elementi u arhitektonskoj kompoziciji postaju prisutniji u svetu arhitekture, dizajna i građevinarstva. Savremeni čovek usled ubrzanog ritma života ima sve veću potrebu da je u interakciji sa prirodom. Zelene površine pomažu u borbi protiv klimatskih promena i takozvanog fenomena Urban Heat Islands, tj. temperaturnih razlika između gradova i okolnih naselja.
U arhitekturi, zeleni elementi su najčešće prisutni u vidu zelene fasade. Ovaj način rešavanja fasade, posebno u prizemlju zgrada, ima pozitivan efekat na mikroklimu. Biljke filtriraju i normalizuju vlažnost, apsorbuju negativna zračenja i štetne uticaje zagađujućih gasova. U letnjim mesecima, zelene fasade smanjuju osećaj toplote i do 10˚ C. Kada je buka u pitanju smanjenje iznosi i do 10 decibela. Pored značajne estetske funkcije, formiraju balans između čoveka i prirode i poboljšavaju energetsku efikasnost. Zeleni zid predstavlja vertikalnu baštu koja se sastoji od podkonstrukcije i supstrata/zemlje u kojem se nalaze biljke. Postoje različiti sistemi među kojima su modularni i hidroponik. Ljudi su u zabludi misleći da je zelenilo zahtevno i da je neophodno održavati ga.
Francuski botaničar Patrik Blank ( Patrick Blanc ) već dugi niz godina istražuje ponašanje biljaka i njihovu prilagodljivost uslovima okruženja. Zaključio je da se mnogo od njih mogu razvijati i bez zemlje, da je bitno samo da imaju čvrstu podlogu, svetlost i stalan izvor vode. Ovakve konstrukcije su veoma lagane i praktično se svuga mogu postaviti, dok je samo održavanje sistema automatizovano tako da zahteva minimalna dodatna sredstva za održavanje. Često se koristi modularni pristup uz adekvatnu rasvetu koja u večernjim satima objektu daje jedan potpuno novi ambijentalni izgled. Kako u eksterijeru, svoju primenu nalaze i u enterijeru kako bi se akcentovao prostor. U okviru poslovnih prostora objekata komercijalnog ili javnog karaktera koristi se uz element vodene površine.
Brzo širenje gradskih jezgara i veća potreba za infrastrukturnim objektima dramatično utiče na smanjenje zelenih površina. Stoga je važnost zelenih zidova i fasada u urbanim sredinama izuzetno velika i možda spas leži upravo u vertikalnom ozelenjavanju.
Jovana Slavković, mast. inž. pejz. arh.
